5roop/brisi · Datasets at Hugging Face

id stringlengths 6 8	audio audioduration (s) 1 18.5	transcript stringlengths 10 166
free_0		Само неколико дана после ослобођења Београда
free_1		стајао сам негде близу Теразија
free_2		окренут ка Палатија Албанија
free_3		и гледао на оном прочељу узаном Албаније
free_4		које је гледало у правцу Теразија,
free_5		окаченог Тита, заправо, немојте погрешно да ме схватите, нико није качио Тита,
free_6		не тих дана, нити касније, него један портрет Титов.
free_7		Па он је, ја мислим запремао, можда, половину висине Албаније,
free_8		или тако нешто, био је то јако дугачак протегљаст портрет.
free_9		Оне врло познате у ствари реплика,
free_10		овне познате Титове фотографије са Титовком на глави.
free_11		Гледао сам и онако се сећао тих дана непосредно пред ослобођење Београда,
free_12		када сам се по некој случајности умешао у целу ту причу око тог великог Титовог портрета на палати.
free_13		Смешна је једна чињеница, да је ту негде поред мене се налазио неки руски сержант, војник, обичан, шта ли,
free_14		гледао исто у правцу Албаније, гледао тај портрет и просто, и ако имо, нисам имо никаког контакта са њим,
free_15		обратио ми се: "Ето, то је у радио руски художник Петров." Нисам хтео да га разуверавам, најмање,
free_16		јер је тај портрет, у ствари, урадио Мика Петров, сликар у Београду, и то некако по случајности уз моју асистенцију,
free_17		не мислим у погледу сликанња, ја нисам сликао, нисам био графичар, најмање, али сам у тој целој, како бих рекао, причи око Титовог портрета,
free_18		био најпосреднији учесник, а ево како је било.
free_19		Са Петровом сам се јако добро дружио.
free_20		Упознао сам га тачно, то се добро сећам,
free_21		оног дана, када је бомбардовано Пашино брдо.
free_22		То је било током последње године окупације.
free_23		Случајно нас је спојила нека заједничка пријатељица која је јавила телефоном и замолила ме да одем до Петрова,
free_24		јер је становала у кући где је он био, тамо преко пута Академије Наука,
free_25		и да му јавим да код бомбардовања Пашиног брда нису страдале његове слике, јер их је је он склонио за време оних Америчких бомбардоваља да му не страдају.
free_26		Отишо сам пренео сам му ту вест и од тада настало једно пријатељство јако дубоко између њега, мене и његове Јелене
free_27		које је травало све до негове смрти.
free_28		Елем, о чему се радило?
free_29		Ја не знам по коме налогу и по какви директивама,
free_30		али једну акцију је водио непосредно пред борби за Београд
free_31		Живановићену Ноје.
free_32		Сликар надреалиста, један од оне групе Тринаесторица.
free_33		Ко је њега овластио, како га је овластио, тек је он организавао једну групу
free_34		београдских сликара,
free_35		између осталога Мику Петрова.
free_36		Ту се кретао и Табаковић и не знам још ко, то све.
free_37		А ја сам се ту случајно задесио, јер сам тих последњих дана
free_38		пред ослобођење Београда,
free_39		од тог лета, од тог бомардовања Пашиног брда, па надаље,
free_40		скоро свакодневно, не скоро, негов управо свакодневно
free_41		био код Мике Петрова, био код њега у кући,
free_42		прекопута био у атељеу који се налазио, у његовом атељеу који се налазио у куполи Академије Наука.
free_43		Дакле, Ное је
free_44		вршио неку организацију
free_45		београдских сликара
free_46		и тражио је помоћ да се у напред израде велики пропагандни портрети
free_47		који би могли одмах после ослобођења да буду истакнути
free_48		Тита, Черчила, Стаљина и Рузвелта.
free_49		Како други сликари нису били баш тако вични графичким радовима,
free_50		поготово те врсте, то је, збрда, све пало на Мику Петрова.
free_51		Он је у том атељеу на табацима, пак папира великим,
free_52		сликао угљем тај портрет, заправо Титов, тај портрет,
free_53		и требало је да се тај портрет са тога, са тих хартија, са тих пак папира,
free_54		пренесе у улицу Јелене Ћетковић.
free_55		У атеље, да ли је то хутер био, она црвена зграда од цигала, где су у сутерену,
free_56		београдски студенти ликовне уметности требало да пребаце то са хартије на платно.
free_57		То се боцкало, боцкало, боцкало и тако.
free_58		Међутим, требало је, пошто је потрет био готов,
free_59		да се из академије наука он донесе у улицу Јелене Ћетковић.
free_60		То бога ми није било тако лако, извести јер је портрет било огроман, то је била једна велика ролна, ко малтене величине неког ћилима и тако.
free_61		И сада је пало у дужност Мики Петрову и мени, који сам био нераздвојан са њим тих дана,
free_62		да тог папирнатог Тита, тај портрет папирнати, пребацимо до улице Јелене Ћетковић,
free_63		да би га ти студенти или ти организовани, ја не знам које то све био пребацили на платно.
free_64		То је била једна велика глупост и једна велика у свари авантура.
free_65		Носити оброман тај портрет, савијен, као тепих неки преко рамена Мике Петрова и мога.
free_66		Од Академије Наука, па Кнез Михајловом, па поред позоришта, па Хиландарском улицом,
free_67		и све до Јелене Ћетковић и предати то у тај подрум да би се ин пребацио на платно.
free_68		Ма ко да нас је срео и припито шта носите да нас на лицу места, било од немачких власти или од ових сарадника окупатора власти.
free_69		Нађе и нагази на лицу места следи по кратком поступу.
free_70		Других портрета није било рађено.
free_71		Ја заправо никад после нисам ни видео неке велике таке портрете ни Черчила ни Рузвелта ни Стаљина.
free_72		Елем, имали смо...
free_73		Петров и ја, Титову фотографију, ону класичну фотографију са Титовком.
free_74		Имали смо Стаљинове исто тако, фотографије неке или слике.
free_75		Имали смо и Черчила, али Рузвелта нисмо имали.
free_76		И сећам се добро и дан данас гледам то ми фали лист у "Свезнању" предвратном,
free_77		да је ту била једна нотица о Рузвелту, јединица једна, лексиконска, са портретом, са фотографијом Рузелта,
free_78		доста малим, али то је једино што смо имали при руци од Рузвелта.
free_79		Ја сам ту страницу исекао и однео Мики Петрову да би имао по чему да ради.
free_80		Рузвелта.
free_81		И дан данас ми је тај лист фали, кад отворим,
free_82		тачно ми фали та страница једна.
free_83		Дакле, ситуација је била врло комична.
free_84		Тај Рус је стајао поред мене, гледа у Албанију.
free_85		Одушевљен ми се потпуно непознатом онако обратио.
free_86		"Ето то је радио руски художник."
free_87		Он је видео онако с десне стране, пише онај карактеристични потпис Михајла Петрова.
free_88		Петров само, није писало Михајло
free_89		и Рус је, очигледно мислио да се радило о неком руском художнику.
free_90		Kо је то наручио, израду тих портрета, није ми јасно,
free_91		али целом том акцијом је руководио, односно организово целу акцију, бар тај сликарски део акције,
free_92		Ноје, дал је то радио по неком налогу,
free_93		партијском.
free_94		Да ли је нешто на свој рачун, као левичар, он то тек,
free_95		њега је прогутао мрак.
free_96		Он је нестао управо онога дана, и ја сам био присутан једном у Мажестику јер смо те ноћи у Мажестику радили опет цела та група, неке транспаренте са паролама и тако.
free_97		Знам да је дошла његова вереница изјутра сва узбуђена да нема нигде Ноја, шта је са њим, тако плакале, обраћала се Кочи Поповићу ко је ту био присутан.
free_98		Али њега је прогутао мрак.
free_99		Он је имао неке сигурно, неке мутне односе, питај Бога каке са руководством партијским,

free_0

Само неколико дана после ослобођења Београда

free_1

стајао сам негде близу Теразија

free_2

окренут ка Палатија Албанија

free_3

и гледао на оном прочељу узаном Албаније

free_4

које је гледало у правцу Теразија,

free_5

окаченог Тита, заправо, немојте погрешно да ме схватите, нико није качио Тита,

free_6

не тих дана, нити касније, него један портрет Титов.

free_7

Па он је, ја мислим запремао, можда, половину висине Албаније,

free_8

или тако нешто, био је то јако дугачак протегљаст портрет.

free_9

Оне врло познате у ствари реплика,

free_10

овне познате Титове фотографије са Титовком на глави.

free_11

Гледао сам и онако се сећао тих дана непосредно пред ослобођење Београда,

free_12

када сам се по некој случајности умешао у целу ту причу око тог великог Титовог портрета на палати.

free_13

Смешна је једна чињеница, да је ту негде поред мене се налазио неки руски сержант, војник, обичан, шта ли,

free_14

гледао исто у правцу Албаније, гледао тај портрет и просто, и ако имо, нисам имо никаког контакта са њим,

free_15

обратио ми се: "Ето, то је у радио руски художник Петров." Нисам хтео да га разуверавам, најмање,

free_16

јер је тај портрет, у ствари, урадио Мика Петров, сликар у Београду, и то некако по случајности уз моју асистенцију,

free_17

не мислим у погледу сликанња, ја нисам сликао, нисам био графичар, најмање, али сам у тој целој, како бих рекао, причи око Титовог портрета,

free_18

био најпосреднији учесник, а ево како је било.

free_19

Са Петровом сам се јако добро дружио.

free_20

Упознао сам га тачно, то се добро сећам,

free_21

оног дана, када је бомбардовано Пашино брдо.

free_22

То је било током последње године окупације.

free_23

Случајно нас је спојила нека заједничка пријатељица која је јавила телефоном и замолила ме да одем до Петрова,

free_24

јер је становала у кући где је он био, тамо преко пута Академије Наука,

free_25

и да му јавим да код бомбардовања Пашиног брда нису страдале његове слике, јер их је је он склонио за време оних Америчких бомбардоваља да му не страдају.

free_26

Отишо сам пренео сам му ту вест и од тада настало једно пријатељство јако дубоко између њега, мене и његове Јелене

free_27

које је травало све до негове смрти.

free_28

Елем, о чему се радило?

free_29

Ја не знам по коме налогу и по какви директивама,

free_30

али једну акцију је водио непосредно пред борби за Београд

free_31

Живановићену Ноје.

free_32

Сликар надреалиста, један од оне групе Тринаесторица.

free_33

Ко је њега овластио, како га је овластио, тек је он организавао једну групу

free_34

београдских сликара,

free_35

између осталога Мику Петрова.

free_36

Ту се кретао и Табаковић и не знам још ко, то све.

free_37

А ја сам се ту случајно задесио, јер сам тих последњих дана

free_38

пред ослобођење Београда,

free_39

од тог лета, од тог бомардовања Пашиног брда, па надаље,

free_40

скоро свакодневно, не скоро, негов управо свакодневно

free_41

био код Мике Петрова, био код њега у кући,

free_42

прекопута био у атељеу који се налазио, у његовом атељеу који се налазио у куполи Академије Наука.

free_43

Дакле, Ное је

free_44

вршио неку организацију

free_45

београдских сликара

free_46

и тражио је помоћ да се у напред израде велики пропагандни портрети

free_47

који би могли одмах после ослобођења да буду истакнути

free_48

Тита, Черчила, Стаљина и Рузвелта.

free_49

Како други сликари нису били баш тако вични графичким радовима,

free_50

поготово те врсте, то је, збрда, све пало на Мику Петрова.

free_51

Он је у том атељеу на табацима, пак папира великим,

free_52

сликао угљем тај портрет, заправо Титов, тај портрет,

free_53

и требало је да се тај портрет са тога, са тих хартија, са тих пак папира,

free_54

пренесе у улицу Јелене Ћетковић.

free_55

У атеље, да ли је то хутер био, она црвена зграда од цигала, где су у сутерену,

free_56

београдски студенти ликовне уметности требало да пребаце то са хартије на платно.

free_57

То се боцкало, боцкало, боцкало и тако.

free_58

Међутим, требало је, пошто је потрет био готов,

free_59

да се из академије наука он донесе у улицу Јелене Ћетковић.

free_60

То бога ми није било тако лако, извести јер је портрет било огроман, то је била једна велика ролна, ко малтене величине неког ћилима и тако.

free_61

И сада је пало у дужност Мики Петрову и мени, који сам био нераздвојан са њим тих дана,

free_62

да тог папирнатог Тита, тај портрет папирнати, пребацимо до улице Јелене Ћетковић,

free_63

да би га ти студенти или ти организовани, ја не знам које то све био пребацили на платно.

free_64

То је била једна велика глупост и једна велика у свари авантура.

free_65

Носити оброман тај портрет, савијен, као тепих неки преко рамена Мике Петрова и мога.

free_66

Од Академије Наука, па Кнез Михајловом, па поред позоришта, па Хиландарском улицом,

free_67

и све до Јелене Ћетковић и предати то у тај подрум да би се ин пребацио на платно.

free_68

Ма ко да нас је срео и припито шта носите да нас на лицу места, било од немачких власти или од ових сарадника окупатора власти.

free_69

Нађе и нагази на лицу места следи по кратком поступу.

free_70

Других портрета није било рађено.

free_71

Ја заправо никад после нисам ни видео неке велике таке портрете ни Черчила ни Рузвелта ни Стаљина.

free_72

Елем, имали смо...

free_73

Петров и ја, Титову фотографију, ону класичну фотографију са Титовком.

free_74

Имали смо Стаљинове исто тако, фотографије неке или слике.

free_75

Имали смо и Черчила, али Рузвелта нисмо имали.

free_76

И сећам се добро и дан данас гледам то ми фали лист у "Свезнању" предвратном,

free_77

да је ту била једна нотица о Рузвелту, јединица једна, лексиконска, са портретом, са фотографијом Рузелта,

free_78

доста малим, али то је једино што смо имали при руци од Рузвелта.

free_79

Ја сам ту страницу исекао и однео Мики Петрову да би имао по чему да ради.

free_80

Рузвелта.

free_81

И дан данас ми је тај лист фали, кад отворим,

free_82

тачно ми фали та страница једна.

free_83

Дакле, ситуација је била врло комична.

free_84

Тај Рус је стајао поред мене, гледа у Албанију.

free_85

Одушевљен ми се потпуно непознатом онако обратио.

free_86

"Ето то је радио руски художник."

free_87

Он је видео онако с десне стране, пише онај карактеристични потпис Михајла Петрова.

free_88

Петров само, није писало Михајло

free_89

и Рус је, очигледно мислио да се радило о неком руском художнику.

free_90

Kо је то наручио, израду тих портрета, није ми јасно,

free_91

али целом том акцијом је руководио, односно организово целу акцију, бар тај сликарски део акције,

free_92

Ноје, дал је то радио по неком налогу,

free_93

партијском.

free_94

Да ли је нешто на свој рачун, као левичар, он то тек,

free_95

њега је прогутао мрак.

free_96

Он је нестао управо онога дана, и ја сам био присутан једном у Мажестику јер смо те ноћи у Мажестику радили опет цела та група, неке транспаренте са паролама и тако.

free_97

Знам да је дошла његова вереница изјутра сва узбуђена да нема нигде Ноја, шта је са њим, тако плакале, обраћала се Кочи Поповићу ко је ту био присутан.

free_98

Али њега је прогутао мрак.

free_99

Он је имао неке сигурно, неке мутне односе, питај Бога каке са руководством партијским,